Promenljive


Promenljive su osnovni objekti podataka kojima se manipuliše u programu.


Na primer, recimo da nam je potrebna vrednost broja 3.14 za pisanje određenog programa, ali nećemo tu vrednost koristiti odmah. U tom slučaju možemo dodeliti promenljivoj (na primer pi) vrednost 3.14 i kasnije koristiti u programu koristeći samo ime promenljive (u ovom slučaju pi). To se ostvaruje sledećom naredbom dodele:


pi=3.14

Ovom naredbom je deklarisana promenljiva čije je ime (identifikator) pi a njena inicijalna vrednost je 3.14.


Sve promenljive u Pajtonu se moraju deklarisati. Time se za promenljivu u memoriji rezerviše potreban prostor, a ostatak programa postaje svestan postojanja promenljive.


Dakle, deklarisanje promenljivih u Pajtonu se sastoji iz imena promenljive (identifikatora) posle čega sledi operator dodele (=), a zatim sledi inicijalna vrednost:


ime_promenljive=vrednost

Inicijalna vrednost nije strogo „vezana“ za ime promenljive, što znači da se ta vrednost može promeniti kasnije u programu.


Obično treba izbegavati korišćenje dugačkih imena za promenljivu i takođe je poželjno da ime promenljive opisuje šta ta vrednost predstavlja.


Ime promenljive ne sme da sadrži razmak ako se sastoji iz više reči, pa se umesto razmaka može koristiti donja crta (_).


Postoje izvesne reči koje u Pajtonu imaju već određenu funkciju pa se stoga ne smeju koristiti kao ime promenljive. Ove reči nazivamo još i ključnim (rezervisanim) rečima.


Spisak tih reči je: and, as, assert, break, class, continue, def, del, elif, else, except, exec, finally, for, from, global, if, is, lambda, not, or, pass, print, raise, return, try, while, with, yield.

Deklaracija promenljive i ispisivanje njene vrednosti


  		
#Program deklariše promenljivu čije je ime moja_promenljiva
#i ima inicijanlnu vrednost 5, i stampa njenu vrednost.
			
moja_promenljiva=5
print(moja_promenljiva)
            
Kopiraj

Korišćenjem funkcije print() odštampaće se vrednost promenljive moja_promenljiva.


Ugrađena funkcija print() se koristi za štampanje. Konkretno se u ovom primeru funkciji print() prosleđuje ime promenljive kao argument, a ispisuje se njena vrednost, tj. vrednost koju promenljiva sadrži.


Funkcije će biti detaljno objašnjene u nekoj od narednih lekcija, za sada je dovoljno znati da se promenljiva prosleđuje kao argument funkciji tako što se njeno ime (identifikator) zapisuje između zagrada.