Tipovi podataka

Postoje tri tipa podataka u programskom jeziku Pajton koji nas trenutno interesuju:


1.INTEGER - pozitivni i negativni celi brojevi


2.FLOATS – realni brojevi


3.BOOLEANS – logički tip (može biti samo True (tačno) i False (netačno))

Kompjuterski programi su većim delom kreirani da bi manipulisali vrednostima. Stoga je bitno razumevanje različitih tipova podataka.


Napomena: Nikad ne koristiti polunavodnike (‘) ili navodnike (“) sa logičkim tipom i uvek se pišu velikim slovom.


Pajton je case-sensitive programski jezik, tj. razlikuju se velika i mala slova (nije isto true i True!).


Svi objekti u Pajtonu su tipa True izuzev sledećih vrednosti: None, False i 0.


  
#Program deklariše promenljive p_int, p_float, p_bool
#čije su odgovarajuće vrednosti True, 1.23,
#7 i stampa njihove vrednosti.
			
p_int=7
p_float=1.23
p_bool=True
print(p_int)
print(p_float)
print(p_bool)
            
Kopiraj

Menjanje inicijalnih (početnih) vrednosti promenljivama


Već je naglašeno da dodeljena vrednost promenljivoj nije strogo vezana za tu promenljivu, tj. ona se može menjati u programu. Odatle i potiče naziv za promenljivu, tj. varijablu (var potiče iz Latinskog jezika što znači menjati).


  
#Program promenljivoj čije je ime varijabla,
#menja inicijalnu vrednost 7 na vrednost 3.

varijabla=7
varijabla=3
print(varijabla)
            
Kopiraj

Drugi način:

			
varijabla=7
varijabla=varijabla-4
print(varijabla)
         
Kopiraj

Promenljivoj varijabla je u prvoj naredbi dodeljena vrednost 7 i time je ona deklarisana. U drugoj naredbi, prvo se računa vrednost izraza varijabla–4 (korišćenjem aritmetičkog operatora za oduzimanje što će biti detaljno objašnjeno u lekciji o aritmetičkim operatorima). Izraz varijabla – 4 je ekvivalentan izrazu 7 – 4, a zatim se ta izračunata vrednost, koja je jednaka broju 3, dodeljuje promenljivoj varijabla, čime joj je promenjena vrednost sa 7 na 3, slično kao u prvom načinu rešavanja ovog primera.

Menjanje tipova promenljivama


Promenljivama se može menjati tip, što se drugačije naziva kastovanje.


Ugrađena funkcija int() menja (kastuje) vrednost promenljive realnog (float) tipa, koja joj se prosleđuje kao argument, u celobrojni (int) tip.


Ugrađena funkcija float() menja (kastuje) vrednost promenljive celobrojnog (int) tipa, koja joj se prosleđuje kao argument, u realni (float) tip.


  
#Program menja tip promenljive x čija je vrednost 17.45
#u celobrojni tip i ispisuje njenu vrednost.

x=17.45
x=int(x)
print(x)
            
Kopiraj
  
#Program menja tip promenljive y čija je vrednost 112
#u realni tip i ispisuje njenu vrednost.

y=112
y=float(y)
print(y)
            
Kopiraj

Drugi način kastovanja tipa promenljivama jeste da programer „ručno“ to uradi kao što je to učinjeno u sledećem primeru.

 
#Program menja celobrojni tip promenljive a
#u realni i ispisuje njen tip.

a=16
a=16.0
print(type(a))
            

Ugrađena funkcija type() kao argument prima ime promenljive, a kao povratnu vrednost vraća tip vrednosti te promenljive.